Pošto je ovo sistemski pristup, da vidimo ko sve pripada našem sistemu, kad kažemo pripada sistemu mislimo na to da ima svoje mesto u njemu, to se zove pravo na pripadnost;
Poput atoma i njegovih različitih slojeva elektrona, mi smo povezani sa nekoliko krugova ljudi:
Prvi krug čine članovi naše iste „krvne” porodice, naša braća i sestre, materice (iste majke) ili srodne (od istog oca), naši roditelji, naši stričevi i tetke, naši praroditelji i naši preci.
Ljudi koji su ustupili svoje mesto članovima porodice čine jedan drugi krug.To uključuje prethodne partnere naših roditelja, ljude koji su radili ili su patili za njih porodice ili su vlasnici nezakonito stečenih stvari. Na primer, proterani ljudi iz kuća pripadaju sistemu sadašnjih stanovnika.
U trećem krugu su „dopisnici” ljudi koji su implicirani u ozbiljnim događajima. Ako, na primer, ubica pripada porodici, njegova žrtva će takođe biti deo porodice sistema. I recipročno, ubica pripada sistemu potomaka žrtva. U nekim domorodačkim plemenima, gde je reč pravda nepoznata, živi ubica u porodici žrtve. Dakle, niko nije isključen.
Poslednji krug uključuje one koji su bili snažno povezani sa precima. Rat stvara moćne veze. Drugovi iz borbi ili zarobljeništva su često deo sistema potomaka preživelih. Nema razlike između živih i mrtvih. Kao što možete sumnjati, ima više mrtvih nego živih ljudi u porodičnom sistemu. Naš život potiče od mnogih predaka: dva roditelja, četvoro baba i deda, osam prababa i pradeda… Svaki je postojao i njegov život je doprineo našem. Mi možemo reći hvala za život koji su nam preneli.
Ko je isključen?
Isključen je onaj čija sudbina nije prihvaćena. Tragični događaj je uvek u osnovi iskljucenog člana porodice. Često smrt koju neko smatra nepravednom, kao žena koja je umrla na porođaju, dete koje umre mlado ili osoba koja je izvršila samoubistvo. Može biti i član porodice koja je hendikepiran, lud ili ostavljen u inostranstvu i dobrovoljno zaboravljen.
